Pismeni sastav Jesen (za 7. razred)

Ja sam tužan. Lišće je suvo, jebo mu ti mater, i žuto. Nisam tužan ja zbog lišća nit sam takva osoba koja bi oplakivala i pisala o žutom lišću pa makar se vas svjetski feloj osusio. Ja volim feloj koji baš u jesen rađa, ali nije meni do jela. Muka mene spopala, pa valja naricat nad nesrećnom sudbom. O ljeto trinaesto kako prođe ko cunami jebo mu ti mater. Da nema ljeta ni ova jesen ne bi usljiva bila. Nego ljeto ima jak biometeorološki uticaj i vazda je smajli na dnevniku na vremenskoj prognozi ili bar kod mene, ali od ovog ljeta smajli sa cigarom, a dobro mi stoji, iako je ona Bojana rekla da smrdim na duvan opet mi je dala da joj vidim dole ono. Jebo joj ti mater ko da joj tata kupio nov telefon pa svima pokazuje, ali osjetio sam ja hemiju među nama. Tu sam ja par puta pokušao nju sa jezikom da poljubim i da je nagovorim da dirne me dole pošto sam vjerovao da će mi to godit. Ništa nisam uspio, popio sam to ljeta boga-tatu zbog ljubavnijeh nedaća. Kako čoek postane nesvjesan šta sve može tu da se desi. Tu se stvari odvijaju brzinom munje. Kupio sam joj sladoled jebo joj ja mater. Nikad ne znaš kako će ko reagovat. Zaljubio sam se nastavnice, jebo mu ja mater, ko neki klinac, da prostite. Šta ja imam od jeseni i lišća kad ga ja i Bojana ne palimo zajedno, šetamo po njemu ili već radimo šta se već radi sa lišćem. Ode nekud u Švajcarsku il Dansku. Tamo reče živi. Počela je liga šampiona ko i svake jeseni što počinje. Kladim se i dalje, ali nije to to. Hodža pjeva nije to to. Drveće se linja, big dil. Imam ja bitnijih tema za razmišljanje ove jeseni od jeseni, jebli joj vi mater.